Општина Ковин, у сарадњи са Удружењем потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1912-1918. и поштовалаца Ковин, Центром за културу Ковин и Библиотеком „Вук Караџић“ Ковин обележиће Дан ослобођења Ковина у Првом светском рату у четвртак, 12. новембра 2020. године. Од 11 часова на Војничком гробљу биће служено опело страдалницима, а потом ће бити положени венци крај споменика Мира и разумевања. Делегација локалне самоуправе ће положити цвеће и крај спомен-обележја интернирцима страдалим у пожару у транзитном логору Свилара у Ковину крајем Великог рата.
С обзиром на епидемиолошку ситуацију, као и на чињеницу да је за ученике основних и средњих школа проглашен распуст у периоду од 11. до 15. новембра, ове године изостаће организовано окупљање, па грађани могу присуствовати церемонији самоиницијативно.
Обележавање датума биће настављено у Центру за културу Ковин од 15 часова, промоцијом историографске студије „Банат – новембар 1918“, аутора Др Милана Мицића и Др Ференца Немета који ће присуствовати церемонији на Војничком гробљу а потом и говорити на представљању књиге.
Све активности организоване поводом 12. новембра, Дана ослобођења Ковина у Великом рату, биће спроведене у складу са препорученим мерама заштите од заразе Ковидом 19.
Слово о књизи „Банат – новембар 1918“
Историографска студија Банат новембар 1918. аутора др Милана Мицића и др Ференца Немета 2019. године објављена је на српском, а 2020. године на мађарском језику.
Реч је о специфичној књизи у којој српски и мађарски аутор сагледавају бурне и радикалне догађаје у Банату новембра 1918. године који су довели до распада аустроугарске државе, чина проглашења присједињења војвођанских крајева Краљевини Србији и стварања југословенске државе 1. 12. 1918. године.
Студија се састоји од три дела: ауторских текстова др Немета и др Мицића и превода са мађарског на српски језик текстова из великобечкеречког листа на мађарском језику Торонтал који говоре о збивањима у Банату у јесен 1918. године анархији и нереду, вакууму власти, драматичном повратку аустроугарских војника са фронта, повлачењу немачке војске и уласку у Банат српске војске, односно 2. пука Моравске дивизије („Гвоздени пук“).
Први пут у српској историографији имамо поглед мађарске банатске политичке, друштвене и културне елите на догађања из јесени 1918. године, јер преведени текстови одражавају њене ставове.
Посебан значај имају текстови који се односе на то како су банатски Мађари видели улазак српске војске новембра 1918. године на простор Баната. Њихове страхове, стрепње, илузије и описе српских јединица чији су војници широм Баната поштовали животе и имовину свих становника без обзира на веру, језик, националност и класу.
