На вест о изненадној смрти Саве Крстића (1955-2022) у суботу, 15. јануара, породица, пословни партнери, пријатељи, суграђани, са поштовањем и достојанствено опростили су се од човека који је пре свега био успешан привредник као први човек „Утва-силоса“ а.д. Ковин, председник општине Ковин у периоду од јула 2006. до јула 2008. године, касније и одборник у СО Ковин.
Комеморативни скуп одржан је у Општини 17. јануара, када су се од Саве Крстића опростили представници органа локалне самоуправе, установа, запослени у општинској управи, сарадници из разних области живота и рада комуне. Уочи последњег испраћаја, 18. јануара, од свог дугогодишњег генералног директора опростили су се у сали фабрике радници „Утве“, бројни пословни партнери и привредници из Србије и региона, представници Привредне коморе и других организација и удружења.
Сава Крстић сахрањен је на гробљу у родном Гају, у месту које је волео и у којем је и живео са породицом до последњег дана.
Ин мемориам
Рођен је 21. јануара 1955, по образовању машински техничар. У „Утви“ почиње са радом као приправник априла 1981. године, на разним референтским пословима, а убрзо потом на руководећим позицијама у производњи и комерцијали.
Читав радни век Саве Крстића доминантно је и нераскидиво везан за “Утва Силосе” АД Ковин, где је последње две деценије провео на функцији генералног директора, коју је је обављао до пензије 2020. године. Након тога је изабран за председника Надзорног одбора овог акционарског друштва.
Као успешан менаџер и познавалац тржишта са великим искуством у продаји, заслужан је за преображај Друштва из радионице у модерну фабрику. Успешно је управљао радом и у тешким условима рада за металски сектор.
Личним угледом, међу запосленима, пословним партнерима и захваљујући изванредним менаџерским способностима, Сава Крстић је обезбедио конкурентну пословну и тржишну позицију „Утве“ – како у непосредном, тако и у ширем пословном окружењу. Допринео је у великој мери развоју Друштва, кроз изградњу нових производних хала, ширење инфраструктуре и набавку савремене опреме.
Захваљујући његовој личној посвећености и неисцрпној енергији, „Утва Силоси“ постају један од најзначајнијих привредних субјеката на подручју општине Ковин.
У послу, био је одувек веома строг према сарадницима и важило је да „директор Сава тражи „спартанску“ дисциплину ради постизања најбољих резултата“. Заправо, од других је само тражио оно оно што је својим примером показивао и по изреци која каже: Цена успеха је тежак рад, посвећеност послу, и одлучност да – било победили или изгубили, дамо све од себе задатку који нам је био у рукама“.
А победио је и на локалној политичкој сцени на председничким изборима 2006. године Иако званично кандидат коалиције ДСС-а и Нове Србије, наметнуо се у односу на друге као успешни привредник и пре свега као човек који решава проблеме. У првом интервјуу за Ковинске новине по ступању на функцију првог човека општине рекао је: Обавеза се ни најмање не плашим, нити тога шта све треба да се уради да бисмо напредовали – највише се бојим људи, односно да ли ће у овирима политике моћи да се створи стабилност у заједничком интересу свих грађана!
И када је отишао са функције председника, коју је обављао волонтерски и тиме дефинитивно доказао да му је брига за резултате у развоју базичне привреде у његовој Утви била приоритет, није престајао да помаже у раду локалне самоуправе у стварима у којима се питао и на шта је могао да реагује. Зато је посебан допринос дао и као одборник у скупштини општине, предводивши Покрет Препород, једину локалну политичку странку која је могла по снази, кадру и идејама да се мери са великим партијама националне организованости.
Сава је веома волео спорт и такође је велики допринос дао раду многих клубова, а понајвише локалном фудбалском клубу „Партизан“ из Гаја. Овај спортски колектив подржавао је на много начина, а истовремено, био је покровитељ многих манифестација и културних догађаја у локалној средини.
Пружао је пун допринос унапређењу рада Привредне Коморе својим дугогодишњим активним учешћем у раду, како Одбора удружења за металску индустрију Регионалне привредне коморе Панчево а такође и као члан Управног Одбора и председник Скупштине Регионалне ПК Панчево у два мандата. Такође је био члан Скупштине Привредне коморе Србије. Био је добитник многих личних признања, као што је награда за успешног привредника Привредне коморе Србије, награда за успешног привредника Привредне коморе Војводине, као и награде „Капетан Миша Анастасијевић“ за најуспешнијег привредника у региону и низа других признања. Предводио је стручни тим и колектив „Утва-силоса“ и када је примио октобарску награду 2019. године – највише општинско признање које је додељено компанији „за дугогодишње лидерство у пословању и за велики допринос укупном привредном амбијету на територији општине Ковин“.
Превремена смрт Саве Крстића је велики лични губитак за његову супругу Весну, ћерку Сузану и сина Срђана, за његове две унуке и унука чији је поносни дека био, а такође и велики губитак за Утва-Силосе и запослене, јер Сава Крстић није био само директор, већ је познавао сваког радника и сваки радник је имао у њему подршку и за пословне и за приватне проблеме. Био је човек пун енергије увек спреман на активности. Волео је дружење и контакт са људима. Био је боем и волео је кафану и у свом ресторану Харизма 013 је наставио са радом после пензије и у том послу и новом изазову такође био успешан.
На фабрици је велика одговорност да настави путем који је утабао Сава Крстић и кроз рад и унапређење послова одржаће се његови лик и дело.
Такође, његови политички следбениции по изворном уверењу, као и пословни партнери и у привреди и предузетништву, требало би да имају на уму да су имали прилику и част да уче од једног од најбољих у бранши и нека им његова бритка логика буде подсетник кад год буду морали да доносе тешке одлуке које по дефиницији имају далекосежне последице.
Слава му и хвала.
