У огранку библиотеке у Гају представљена је 28.јуна књига старих фотографија посвећена мештанима овог села. Идејни творац био је Стојан Матић, а књига је издата постхумно.
Стојан Матић из Гаја желео је да направи причу о свом селу кроз фотографије, али га је болест предухитрила. Његов сан оствариле су супруга Викторија и сестра Дуња Станишић која је и представила монографију. Књига је обогаћена архивским фотографијама из школских дана, међу њима најстарија је генерација ученика рођених 1897. године. Ту су и слике са свадби, прослава, утакмица, излета, вашара, Спасовдана, односно о свим знаним и незнаним Гајчанима… Укупно има десет поглавља, а поред фотографија, могу се прочитати и занимљиве приче о селу. Као што је Матић посветио књигу својим суграђанима, тако су они уприличили меморијално књижевно вече, присећајући се Стојана као врсног познаваоца историје, колекционара старих фотографија и писама, доброг оца, супруга, пријатеља, комшије…
Дуња Станишић захвалила се на позајмљеним фотографијама и извинила се свим људима чије су фотографије остале неидентификоване, јер нису успели да пронађу податке. Такође, додала је и да породица жели да врати слике власницима и да сви они који су дали фотографије Матићу, могу их преузети у библиотеци у Гају где ће бити изложене. Напоменимо и да је ово једина објављена фотомонографија о селу.
– Ишао сам по кућама у којима сам претпоставио да имају интересатне фотографије, скенирао их и трудио се да их вратим власницима. Сви су ме примали лепо и помагали у мојој намери јер се већини допала. Често су домаћини знали ко је ко на фотографијама, али је нарочито на старим било и доста заборављених лица. Старији људи су ми у таквим случајевима доста помогли и зато им се посебно захваљујем.“
(„Моје село Гај“- Стојан Матић)
