Октобар је Месец старих лица и традиционално време у којем са посебном пажњом и љубављу говоримо о бакама и декама, о тешкоћама са којима се сусрећу људи у „трећем добу“, о потреби да их не запоставимо, већ да се захвалимо на свему што су чинили и што раде још увек на свој, углавном мудрији начин. Тим поводом, ево једне приче о трајању кроз стогодишње искушење, са поруком љубави и бриге за све наше старије суграђане.
У Баваништу, од пре три недеље живи свој други век бака Милевка Антић. У матичним књигама записано је да је рођена 17. септембра 1920. године на југу Србије у Лесници, Трговиште. Највећи део века провела је ипак овде на југу Баната, где се давних дана скућила са пок. Станком, у потрази за бољим животом.
А Милевкин животни пут није био нимало лак: рано је остала самохрана мајка и после доста баш тешких година, упознала је свог животног друга, сапутника и вољеног човека – Станко Антић био је удовац са троје малолетне деце. Све их је пригрлила у скуте Милевка, заједно са својим првенцем. А онда су изродили Антићи још двоје заједничке деце.
Једна од оних жена које су све лепоте и страхоте 20. века проживеле пре свега бринући о великој породици: са шесторо деце, дајући све од себе да порасту у добре људе, удата за рудара, који је често био одсутан, подизала их је са много љубави, у заједништву. И деца су расла не знајући у том раном добу да нису рођена браћа и сестре – Милевка их никада није одвајала.
Баваништанска Мајка Храброст због тога има непроцењиво богатство које се не мери валутом, већ овако: 10 унучади, 14 праунучади, 5 чукунунучади. Много их је из њеног нарамка отишло да живи свој живот и ствара своју породичну причу. Уз њу су данас у домаћинству један син, снаха и унука Марина.
Пензионери Баваништа, огранак Општинског удружења пензионера Ковина, организовали су скромну прославу за своју столетну чланицу Милевку Антић. Честиткама су се придружили и људи из месне заједнице, а дан уочи 100. рођендана посетили су је из општине Ковин, предвођени председницом Сањом Петровић. И корпа са прегршт црвених ружа на дар – тачније сто и један цвет, на даљу радост, као симбол љубави преко пута посутог трњем…
„Само доброта“, тако „на прву“ поручује слављеница када је питају шта је рецепт за дуг живот. „И по једна домаћа ракија дневно“, додаје ова витална бистроока старица која лекару не иде и нема никакву медицинску терапију, лекове не пије. И рећи ће многи: „Има ту генетике“. Наравно. Има од свега по малчице. Али највише у давању, у тој племенитости и љубави за друге. Како изрека каже „добро се добрим враћа“. Зато Милевка Антић живи у својој доброти други век.
Увек позитивна и насмејана, многе је и ове јесени подстакла да не гледају на године као на бреме, већ да мудро и са добром енергијом проводе дато им време и дане. Нека јој је здравља и разума још много лета!
